Rob računara

Sve je bilo ok dok nisam uveo flat rate, dobiješ mogućnost da visiš na netu neograničeno u svakom pogledu.  A onda sam postao jebeni rob računara,  postao sam kao jedan od onih geekova kakav sam mislio da nikada neću biti. Visim dan, noć za računarom i skidam svakavo smeće sa neta. Ajde sati koji nestanu, nekako ću to i prebroditi, ali kada sam počeo da zamjenjujem stvarni život da bi pratio nekakav tamo dokumentarac o nekoj gluposti koja nema veze sa mojim “stavrnim” životom tada sam se zabrinuo.  Zabrinuo sam se jer vidim da propuštam kafu sa drugom, učenje nečeg što volim, šetnju u prirodi, priču sa dragom… propuštam život zbog gluposti. Negdje sam pročitao da je računar postao kao prsten u priči iz Gospodara prstenova, daje ti moć koja te opija ali te istovremeno i uništava, sve dok te sasvim ne zavede u mrak i ne uništi.

Da ne bi postao Golum, mislim da za početak neću dirati dugme za paljenje računara par dana, a onda ću ga koristiti samo za ono od čega imam nekakvu korist. Radoznalost je jebena stvar, ako je pustiš da vlada sa tobom, dođeš u iskušenje da skineš internet na svoj računar i da sve pročitaš i vidiš a to ne može. Prvi i najgluplji razlog zašto ne smiješ da skidaš svaku glupost koja te zainteresuje jeste da ti treba neograničeno puno vremena samo da sortiraš i površno vidiš šta si skinuo.

Tags: robovanje, internet

GTD greške

Vremenom se polako “uhodavam” u GTD, krenuo sam od wikipediinog članka, pa pročitao knjigu, pa pogledao neke template, pisao i sam članke o GTD-u… I nekako mogu reći da je GTD sistem uglavnom neprimjetan u svakodnevnom životu kada se stekne navika obavljati obaveze po njemu. Puno brže bi možda napredovao da nisam ubrljao na par mijesta u implementaciji, koja ujedno pokazuju i samu srž GTD sistema.

1. Sve nove obaveze koje se pojavljuju u toku dana treba zapisati negdje i istog momenta prestati misliti o njima, sem ako nije u pitanju nešto što se završi za dvije minute. Odmah zapišeš, ne misliš o njima dok radiš drugu obavezu, vjerujem ovom sistemu i znam da je prva stvar koju uradim na jutro pregled svih obaveza koje sam popisao u toku jučerašnjeg dana (često se ispostavi da su mnoge nepotrebne, a ostalo razvrstam po raznim kategorijama: nešto postaje novi projekat, nešto obični zadatak, nešto ostavljam u kategoriju za kasnije)
2. Sedmični pregled, koji obavljam nedeljom, koji je nešto kao analiza čitavog sistema. Ako taj dio propustim često ulazim u velike probleme. To je ono kao sređuješ sto da ne bi napravio važan poziv, izgubiš fokus
3. Postoji horizontalna organizacija (to je ta svakodnevna, sa kalendarom i task listom) i vertikalna (manje akcije i projekti koje su dio većeg plana) Ja sam donedavno dok nisam vidio predavanje Davida Allena google-ovim radnicima sve moguće trpao u kategoriju projekti: imam školu a u njoj podprojekte raznih ispita i seminarski radova. Sada vidim da se mora napraviti hijerarhija, hoću da ne znam posdjedujem svoju firmu (najviši nivo), da bi to uspio moram završiti školu (srednji nivo) i zaraditi početni kapital na sadašnjem poslu (takođe srednji nivo) a iz te dvije obaveze na najnižem nivo su razni projekti (za školu 3-4 i za posao 5-6) Nema tu puno nekog pisanja, ali ima puno efikasnosti i organizacije, uvijek imaš perspektivu zašto nešto radiš.   

Tags: gtd, david allen, greške

Ja sam živ, jebote

Ne vjerujem u Boga, kao što ne vjerujem u Amon Ra, Alaha, Krišnu… ne vjerujem ni u Isusa, to je samo jedan Bog manje. Rođen sam iz ništavila i kada umrem tamo ću se i vratiti. To ne čini moj život lošijim, naprotiv. Svjestan sam odgovornosti koju sam dobio samo što sam rođen, toliko stvari se moralo poklopiti da bi ja bio stvoren, ja sam živ i samim tim ja sam pobjednik, ja sam srećan čovijek i ma šta se desilo ja sam pobjednik, živ sam jebote. Ujutro gledam sunce koje izlazi, pričam sa drugovima, volim svoju djevojku, uživam u muzici, putujem, ljenčarim vikednom, igram fudbala, mirišem prirodu… zar nije lijepo biti živ ma šta se desilo.

Ja imam odgovornost kao pobjednik da napravim nešto od svog života, jer on nije vječan kao kod hrišćana, ograničen je. Već sada kada izađem iz stana, može me naprimjer udariti auto na ulici, može se desiti da živ ne dočekam ovo veče i da ovaj dan stvarno bude moj zadnji dan. Svijet je pun zli i glupi ljudi, smrt i pohlepa vladaju na sve strane, nema pravde, lako se može desiti da i ja postanem žrtva “nepravednog” svijeta. Moram ostaviti nešto iza sebe, stvoriti nešto veliko, učiniti ovaj svijet još ljepšim, meni je dato tako malo i zato moram da učnim tako puno. Trajanje mog života je tako kratko u tako ogromnom prostoru, vrijeme i svemir koje me okružuju teško je i zamisliti, ja sam kao gusjenica koja ima jedan kratki dan u ogromnim i nepreglednim livadama da do večeri postane leptir i umre.

Šta ako mi ovo stvarno i jeste zadnji dan, ali stvarno? Šta ako za razliku od nekih koji su mislili da će živiti dugo, ja znam da mi je ovo danas zadnji dan? Šta za razliku od svih onih koji će danas zaista umrjeti od bolesti, starosti, metka, udesa… ja to stvarno znam? Šta da uradim danas? Šta sam zabrljao u ovom svom kratkom životu,  šta sam trebao da uradim?

Tags: smrt, pobjeda, život

Krv Hristova i coca-cola

Vino je krv hristova kažu sveštenici, za prošli Božić se sjećam da mi je ćale slučajno smiješao vino i coca-colu dok smo nazdravljali.  Koja parodija krv Hristova i coca-cola smiješani u jedno