Rob računara
26.1.2008
Sve je bilo ok dok nisam uveo flat rate, dobiješ mogućnost da visiš na netu neograničeno u svakom pogledu. A onda sam postao jebeni rob računara, postao sam kao jedan od onih geekova kakav sam mislio da nikada neću biti. Visim dan, noć za računarom i skidam svakavo smeće sa neta. Ajde sati koji nestanu, nekako ću to i prebroditi, ali kada sam počeo da zamjenjujem stvarni život da bi pratio nekakav tamo dokumentarac o nekoj gluposti koja nema veze sa mojim “stavrnim” životom tada sam se zabrinuo. Zabrinuo sam se jer vidim da propuštam kafu sa drugom, učenje nečeg što volim, šetnju u prirodi, priču sa dragom… propuštam život zbog gluposti. Negdje sam pročitao da je računar postao kao prsten u priči iz Gospodara prstenova, daje ti moć koja te opija ali te istovremeno i uništava, sve dok te sasvim ne zavede u mrak i ne uništi.
Da ne bi postao Golum, mislim da za početak neću dirati dugme za paljenje računara par dana, a onda ću ga koristiti samo za ono od čega imam nekakvu korist. Radoznalost je jebena stvar, ako je pustiš da vlada sa tobom, dođeš u iskušenje da skineš internet na svoj računar i da sve pročitaš i vidiš a to ne može. Prvi i najgluplji razlog zašto ne smiješ da skidaš svaku glupost koja te zainteresuje jeste da ti treba neograničeno puno vremena samo da sortiraš i površno vidiš šta si skinuo.
14.3.2008 at 19:59
Odlicno poredjenje sa Gospodarom:)Zakopan sam pod Planinom Terabajta Svega i Svacega.Smrt flatu